Đorđe Đokica Vujadinović

Đorđe Vujadinović



Rođen 29/11/1909 - † 05/10/1990
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 44
Golova za reprezentaciju 18
Debitovao 06/10/1929
Igrao u klubovima BSK (Beograd)

Đorde Vujadinović je rođen 29. novembra 1909. u Kolarima kod Smedereva, umro 5. oktobra 1990. u Beogradu.
Bio je još u kratkim pantalonama kada je došao kod strica u Beograd. Očev brat nije imao dece, pa ga je posinio. Bio je vlasnik štamparije, zvala se "Sveti Sava". Odrastao je u građanskoj, dobro situiranoj porodici.
U BSK-u je kao igrač podmlatka i prvog tima proveo sedamnaest godina. Odigrao je oko 400 utakmica za BSK i 44 puta branio je boje Jugoslavije.
Kuća u kojoj stanuje nekada je bila njegovo vlasništvo.Sa trećeg sprata Vujadinović vidi stadion JNA. To je pre rata bilo igralište BSK-a i u mladosti tu je igrao fudbal, oduševljavao gledaoce... Tu je stvorio svoje sportsko ime i ostavio u našem fudbalu duboku brazdu, pa i posle toliko minulih decenija može se reći da je ličnost neprolazne vrednosti.
Svaki pogled s prozora prema stadionu budi sećanja daleke mladosti. Đorde Vujadinović nema umorno i naborano lice, ni mutan pogled, a glas mu je topao i zvučan. Svoj niski rast i danas nosi dostojanstveno. Ima desetak kilograma više nego u vreme kad je igrao. Kaže da je to zbog toga što je ostavio cigarete.
Ljudi velikog publiciteta imaju dva života: jedan se odigrava na jasnoj površini, pred očima javnosti, a drugi, koji nije okrenut prema svetu, samo je njihov.
Kako jedna sportska zvezda prima ovaj današnji suženi živol za koji se više niko ne intcresuje ? - hteo sam da doznam od Vujadinovića.
- Mladost i slava prolaze brzo - kaže Đokica Vujadinović - i kad čovek postane toga svestan, ostaje mu da bude opor, gorak i melanholičan ili da sve to mirno primi kao životnu neminovnost. Ja sam uvek bio gospodar vremena i nisam dozvolio da ono gospodari meni. Supruga i ja živimo lagodno i mirno svoje staračke dane, ne prizivamo mladost, ne gledamo stare fotografije, ne dozivamo u sećanje ono što je prošlo. Živimo ovaj život...
Vujadinović je svet ugledao u Kolarima, selu pored Smedereva. Ali, za svakog od nas, pravo mesto rođenja je ono u kome smo prvi put razumno sagledali sebe. Zato Vujadin kaže daje Beograđanin, tačnije: Dorćolac.
- Pored Dunava, tu gde je danas bazen "25. maj", kao mališan, neumorno sam trčao za loptom. Prvo je to bila krpenjača napravljena od starih ženskih čarapa, kasnije gumena lopta, pa fudbal. Kad bi taj teren bio poplavljen, selili bismo se na Kalemegdan, gde je danas restoran "Kalemegdanska terasa". Na tom platou teren je bio šljunkovit i kolena i laktovi su nam uvek bili odrani. Jednog dana zanos naše igre prekinuo je jedan čika sa šeširom, ozbiljnog lica:
- Mali - obratio se meni, - dođi sa ovom dvojicom na igralište BSK-a, da igrate u pravom klubu, u kopačkama i sa velikom loptom.
- Uh, pa to je daleko, mi stanujemo na Dorćolu. (Tada su igrališta BSK-a i SK "Jugoslavije" bila gde su danas Tehnički fakultet i hotel "Metropol")
- Ipak, obećali smo i, posle nekoliko dana, otišli. Odmah su nas primili, bilo je lepo igrati u dresu, fudbalskim cipelama i s velikom pravom loptom. Brzo sam napredovao, imao sam sreću da budem u generaciji koja je imala mnogo darovitih igrača. Naša navala u podmlatku BSK-a: Tirnanić, Valjarević, Krčevinac, Vujadinović i Zloković - kasnije je kompletna ušla u prvi tim.
Krajem dvadesetih godina fudbal je u našoj zemlji bio u velikoj ekspanziji. Omladina je ludovala za novim sportom koji je bio interesantniji od gimnastike, plivanja i atletike. Štampa je učinila mnogo za popularizaciju fudbala. Broj gledalaca povećavao se iz godine u godinu.
Paralelu između predratnog i današnjeg fudbala najduhovitije i najtačnije je izrazio Vojin Božović:
- Pre rata fudbaleri su bili sirotinja za koju su navijali bogataši. Danas su igrači bogataši, a gleda ih sirotinja.
- Sve do 1935. mi smo bili amateri koji su fudbal igrali sa antičkim oduševljenjem - tvrdi Vujadinović.
- Tek polovinom tridesetih godina počeli smo da dobijamo premije. Ja nisam želeo da primam novac. Bio sam službenik Narodne
banke, imao sam platu 2.100 dinara mesečno, a to je za ono vreme i vrednost dinara bio sjajan prihod za jednog momka.
Sećam se da je za to doznao predsednik BSK-a Fića Filipović, inače predsednik Okružnog suda, pa došao u banku da mi objasni kako treba da primam premije, da taj novac mi igrači zarađujemo i da je tako u velikom svetu, gde je fudbalska tradicija daleko veća. I pored toga, ja nisam uspeo da nađem sklad između zadovoljstva i toga da mi neko za to još i daje novac. Bio sam zbunjen.
Vujadinović nije govorljiv čovek, stidljivo priča o sebi. Njegova skromnost je uzbudljiva, takav je bio i na terenu. Igrao je bez faula, odluke sudija primao je mirno, bio je uvek okrenut igri. Samo je jednom izgubio nerve. Bilo je to u Montevideu, na polufinalnoj utakmici prvog svetskog prvenstva.
- Protiv Urugvaja sam već u šestom minutu doveo naš tim u vođstvo. Na stadionu muk. Bili smo veliko iznenađenje šampionata i domaći navijači pretrnuli su od straha. Posle deset minuta, Moša daje drugi gol - 2:0. Ali, gle čuda, sudija ne priznaje pogodak. Razlog je samo njemu znan. Ubrzo, događa se čudo. Napad Urugvajaca se završio tako što je lopta otišla u gol-aut. Policajac koji je bio iza gola, ležerno vraća loptu u teren, da ne bi pala u kanal s vodom koji deli igralište od vatrenih navijača. I tada se događa ono što nikad nismo mogli da zamislimo: levo krilo njihove reprezentacije šalje loptu u naš gol. To je bio gest gladnog golgetera, ambicioznog napadača koji je želeo pobedu, i danas sam ubeđen da taj mladić nije hteo to da iskoristi kao šansu. Ali, na opšte zaprepašćenje, sudija pokazuje na centar. Pokojni Ivković, koji je najteže podnosio nepravdu, uostalom, zbog toga je i život izgubio na Banjici, za vreme okupacije, kidiše na sudiju. Bio je besan kao ris. Onako preplanuo od sunca, bio je kao sam đavo. Zubi su mu se beleli, oči kao dva noža. Tražio je da se gol poništi. I Moša je besneo. Nije vredelo: morali smo da krenemo sa centra. Toga trenutka za nas je utakmica bila završena. Bezvoljni, dekoncentrisani i pomireni - stali smo. Tada sam prvi i jedini put prišao sudiji povukao ga za rukav. Nisam znao španski, ali sam mu rukom pokazao na policajca. Poželeo sam da izađem sa terena. To je bio naš jedini poraz na šampionatu - 1:6.
Pre rata, državni tim se nije mogao zamisliti bez Đorđa Vujadinovića. Pa, i pored toga što je preko deset godina bio član reprezentacije, odigrao je samo četrdeset četiri zvanične utakmice.
- Mnogo puta selektorima sam morao da otkažem put sa državnim timom. Moj posao u banci nije dozvoljavao duga odsustva. Sećam se kad sam tek došao u Narodnu banku, kao svi novi službenici, upoznavao sam odeljenja, jedna koleginica, inače šef odeljenja, rekla mi je daje čula da sam ja poznati sportista i da ne zna kako ću uskladili službu i fudbal. Iskreno sam joj odgovorio da ću ostaviti sport. Usprotivila se: "Nemojte, vi možete koristiti dane svog godišnjeg odmora". Tako je i bilo. Sve do rata, odnosno do odlaska u zarobljeništvo, nisam nijednom koristio godišnji odmor. Tada je bilo teško dobiti takvu službu. Direktor Narodne banke bio je Milan Protić, otac današnjeg poznatog sportskog novinara Stojana, i navijač BSK-a. Ali, za mene nije bilo privilegije. Danas fudbaler, ako je zaposlen, može da odsustvuje koliko hoće. U preduzeću se niko ne buni, čak se ponose što imaju fudbalsku zvezdu u svojim redovima, A posao?...
Vujadinović se najradije seća pobede nad reprezentacijom Engleske u Beogradu -2:1. Tada je bio kapiten. Beograd je bio opijen tim uspehom. Pa ipak, sutra ujutru Đokica je bio na svom radnom mestu.
Sportisti su, kao i glumci, vrlo teški ljudi. Svako o sebi o misli je najbolji. Vujadinović je bio izuzetak. A to kazuje i ovaj primer njegove objektivnosti i ljudske širine.
Uoči rata, aprila 1940. reprezentacija Jugoslavije igrala je u bečkom "Prateru" utakmicu proliv Nemačke. Kako je to bilo posle "anšlusa", ta selekcija je bila kombinacija najboljih igrača Nemačke i Austrije. Posebno su na glasu bili bečki asovi - Binder i Haneman.
Ali, "plavi" su igrali sjajno. Već u prvom poluvremenu vodili su sa 2:0 (golove su postigli Glišović i Velfl), da bi na kraju rezultat glasio-2:1.
Novinari su gotovo jednodušno, Vujadinovića proglasili junakom tog meča. Naša leva polutka nije tako mislila.
- Ne, Sveta Valjarević je bio strateg te naše velike pobede, tvrdi Vujadinović. -Igrao je majstorski, rekao bih nepogrešivo. On je bio najinteligentniji fudbaler kojeg sam znao, mada sam ja uvek važio za čoveka koji ume da misli na terenu. Ne, Valjarević je jednostavnost doveo do savršenstva. Nažalost, to novinari nisu umeli da zapaze.
- Ja nisam znao za ona mala zadovoljstva koja su svakodnevno imali moji drugovi iz tima. Oni su se oko podne skupljali "Kod Milanovića" (tu se danas nalazi poslastičarnica "Kod konja", pored bioskopa "Jadran" - ranije "Uranija"). On je držao najbolje pecivo, čuvene pogačice. Dolazili su i dokoni bogataši, lepotice, studenti... Inače, navijači su nas gledali kao pobožne slike. Glišović, Lehner, Dubac, Manola, Mrkušić,Nikolić... svi su oni kao studenti imali dovoljno slobodnog vremena i dolazili su na "zborno mesto". Ja sam radio. l Valjarević, koji je bio oficir. Ni uveče nisam bio gost kafana, živeo sam sportski.
Po dolasku iz zarobljeništva Vujadinović se posvećuje radu s mladima. Bio je trener u fudbalskoj školi "Partizana" i OFK "Beograda'', a godinama i selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije.
U Partizanu i OFK Beogradu odškolovao je generacije dečaka. Istovremeno je dugo bio selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije.
S njim je, kao predsednik omladinske komisije FSJ, neprekidno saradivao arh. Kosta Popović, nekada takođe fudbalcr BSK-a. Sarađivali su izvanredno.
I kad je bio u najzrelijim godinama za jednog sportskog učitelja, Đorde Vujadinović odlučuje da mesto selektora prepusti mladom i ambicioznom Miljanu Miljaniću. Mnogi to nisu mogli da shvate.
- Radeći u omladinskoj školi Crvene zvezde zapazio sam Miljana kao najdarovitijeg trenera među onima koji rade s mladima - objašnjava Vujadinović posle toliko godina taj svoj gest. - Pozvao sam ga da mi bude pomoćnik u radu sa juniorskom selekcijom. Brzo sam shvatio da je moj prvi sud tačan. Rekao sam Kosti Popoviću da prepuštam Miljanu s najvećim poverenjem rad sa mladima. I nisam pogrešio:
Miljan je kasnije napravio veliku trenersku karijeru, postao najpoznatiji jugoslovenski stručnjak u svetu.
Taj neuobičajeni gest Miljanić je umeo da ceni. Inteligentno je osetio da ta Vujadinovićeva odluka više govori o njegovom karakteru, plemenitosti, širini duha... I u pravu je. Danas se ljudi grčevito drže onog što rade. Malo ko misli na mlade, na budućnost, na veću sposobnost generacije koja dolazi. Zato je gest Đorda Vujadinovića ono lepo i tako retko u našem fudbalu. I životu.
- U fudbalu bi bilo tragično kad bi svaka generacija bila kopija prethodne. Ja sam u karijeri imao dva trenera, zapamtio sam samo jednog - Nemeša. Bio je mađarski Jevrejin, inteligentan, veliki poznavalac fudbala. Ali, on nije govorio o taktici. Nikad nas nije interesovalo kako igra protivnik.
Znalo se, recimo da je Hitrec opasan po naš gol, da je Splićanin Kragić imao jak šut ili da je Gustav Lešnik, vođa navale "Građanskog", bio veoma lukav golgeter. Ali, o tome nismo govorili. Čak i o planu naše igre. Sve je bilo spontano, slobodno, imali smo samo jedan cilj - da postignemo gol.
Đokica Vujadinović je jedan od retkih bivših asova koji i danas ide na utakmice. Nisu ga umorili ni život ni fudbal. Ipak, ne može da se složi sa onim što treneri danas rade. A podigao je generacije mladih igrača. Uvek ih je učio tehnici, dozvoljavao im je da dribluju, kombinuju i šutiraju kad sami nađu za shodno. Nije ih sputavao.
Od posleratnih igrača najviše je cenio Rajka Milica, Bobeka i Čajkovskog. I onu generaciju "Partizanovih beba". Voleo je da gleda Vladimira Petrovića - Pižona: "Oduševljavala su me njegova savršeno tačna i lucidna dodavanja. Zadivljujuća je ta preciznost."
Vujadinović je veoma pedantan čovek, što je retkost medu fudbalerima. Ima sačuvanu evidenciju o svim utakmicama za BSK, reprezentaciju Beograda i Jugoslavije, Čak i lepo sređene albume. Sećanja su za njega jedinstvena freska gde se gomilaju višegodišnji događaji, sve ono što je doživeo kao igrač i trener.

Odlomak iz knjige "Asovi veka", 1999, (Mile Kos)

Highlights
PRVA LIGA SRBIJE - 1. kolo
OFK BEOGRAD - ODŽACI
13.08.2016 17:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 2. kolo
BSK BORČA - OFK BEOGRAD
20.08.2016 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 3. kolo
OFK BEOGRAD - ČSK PIVARA
27.08.2016 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 4. kolo
SINĐELIĆ - OFK BEOGRAD
03.09.2016 16:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 5. kolo
OFK BEOGRAD - INĐIJA
10.09.2016 16:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 6. kolo
OFK BEOGRAD - BUDUĆNOST
17.09.2016 16:30 h
Kup Srbije - 1/16 finala
SLOBODA - OFK BEOGRAD
21.09.2016 19:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 7. kolo
JAGODINA - OFK BEOGRAD
25.09.2016 16:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 8. kolo
OFK BEOGRAD - DINAMO
01.10.2016 15:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 9. kolo
BEŽANIJA - OFK BEOGRAD
07.10.2016 15:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 10. kolo
OFK BEOGRAD - MAČVA
15.10.2016 15:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 11. kolo
SLOBODA - OFK BEOGRAD
22.10.2016 14:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 12. kolo
OFK BEOGRAD - ZEMUN
29.10.2016 14:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 13. kolo
PROLETER - OFK BEOGRAD
05.11.2016 13:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 14. kolo
OFK BEOGRAD - RADNIČKI
12.11.2016 13:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 15. kolo
KOLUBARA - OFK BEOGRAD
19.11.2016 13:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 16. kolo
ODŽACI - OFK BEOGRAD
05.03.2017 14:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 17. kolo
OFK BEOGRAD - BSK BORČA
10.03.2017 14:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 18. kolo
ČSK PIVARA - OFK BEOGRAD
18.03.2017 14:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 19. kolo
OFK BEOGRAD - SINĐELIĆ
25.03.2017 14:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 20. kolo
INĐIJA - OFK BEOGRAD
01.04.2017 15:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 21. kolo
BUDUĆNOST - OFK BEOGRAD
09.04.2017 15:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 22. kolo
OFK BEOGRAD - JAGODINA
15.04.2017 15:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 23. kolo
DINAMO - OFK BEOGRAD
24.04.2017 16:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 24. kolo
OFK BEOGRAD - BEŽANIJA
29.04.2017 16:30 h
PRVA LIGA SRBIJE - 25. kolo
MAČVA - OFK BEOGRAD
03.05.2017 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 26. kolo
OFK BEOGRAD - SLOBODA
08.05.2017 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 27. kolo
ZEMUN - OFK BEOGRAD
13.05.2017 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 28. kolo
OFK BEOGRAD - PROLETER
17.05.2017 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 29. kolo
RADNIČKI - OFK BEOGRAD
21.05.2017 17:00 h
PRVA LIGA SRBIJE - 30. kolo
OFK BEOGRAD - KOLUBARA
27.05.2017 15:00 h
1 MAČVA 62
2 ZEMUN 61
3 SLOBODA 54
4 INĐIJA 48
5 BEŽANIJA 47
6 RADNIČKI 43
7 JAGODINA 41
8 DINAMO 39
9 SINĐELIĆ 37
10 BUDUĆNOST 37
11 PROLETER 36
12 ČSK PIVARA 34
13 KOLUBARA 32
14 BSK BORČA 32
15 ODŽACI 26
16 OFK BEOGRAD 18
Pogledajte detaljnu tabelu lige ►
Radio Laguna
<<
>>